Dugo sam razmisljala na koji nacin da pocnem sa popunjavanjem ove ogromne rupe koja je nastala u mom blogovanju. Od kog posta da pocnem i kako da nadoknadim. Sa nastankom novog logoa dodjoh do zakljucka da je mozda najbolje od toga i poceti. 

Oni koji me prate na instagramu znaju da sam tamo i vise nego redovna, verovatno zato sto je mnogo lakse postaviti jednu fotografiju nego srediti ceo post te mi zbog te prednosti postovanje na instagramu nije predstavljaljo nikakav problem cak ni za vreme ispitnog roka. Sa druge strane jedan preskocen post na blogu doveo je do preskakanja i sledeceg, a sa svakim sledecim je postajalo sve lakse i lakse. Ohrabrujuci sebe recenicom : "Nadoknadices ti to, nista ne brini. Samo da ispitni rok prodje." dogurah do novembra meseca. Ispitni rok je zavrsen davnih dana, kao i upis u narednu godinu, a rupa je ostala nepopunjena. Zato pocinjem polako da je popunjavam od danas. Postoji nekoliko postova koje sam imala spremne, koji su mi jako dragi te bi mi bilo krivo da ne ugledaju svetlost dana pa ce biti ubaceni ovih dana. Mozda nisu u skladu sa godisnjim dobom, ali bice jedan odlican #tb - instagramski receno ;) Dobar podsetnik na neke lepe dogadjaje i divne ljude koje sam upoznala, a nisam stigla da vam predstavim :)

U danasnjem vam predstavljam novi logo.

Pismo je nesto cime se bavim od pocetka studiranja i vecito sam bila nezadovoljna. Kako profesorima i onim sto su nas terali da pisemo na predavanjima tako i sopstvenim rezultatima, a sa rezultatima naravno dolazi i losa ocena. Odnosno, bila sam nezadovoljna, do ovog leta. Svesna sam da je u celoj prici ocena najmanje bitna, ali cinjenica da posle tri godine vezbe i ucenja, a identicnu ocenu i rezultate kod svo troje - vrlo razlicitih profesora ume da bude malo porazavajuca. To me je nateralo da se zapitam da li zaista nesto nije u redu sa mnom ili sa njima i zasto niko od njih troje nije umeo da me usmeri i podstakne da dosegnem svoj maksimum. Onda se nesto promenilo, pocela sam vise da istrazujem i pisem. Pretpostavljam da je lakse i prirodnije kada na pameti nisu rokovi, ocene i zadovoljavanje kriterijuma. Da mi je pre godinu dana neko pricao da se necu odvojiti od pera, cetke i rapidografa te da cu sa njima cak i na more ici, ne bih mu verovala. Tako sam se dobro pripremila za zavrsnu godinu studija na kojoj projektujem sopstveni font. Veoma mi je drago sto ce to na kraju biti nesto sto mi se jako svidja i sto volim, jer ne postoji nista gore nego raditi godinu dana nesto sto ne zelite i sto vam se ne svidja. I ovako je dovoljno tesko, uz takav problem pravljenje fonta je jos teze.

Tako vam danas predstavljam neke skicice, vec ste ih videli na instagramu, ali eto zelela sam da znate kako i iz cega je nastao i novi logo. Uz malo srece, sledece godine u ovo vreme bice dostupan svima :)

Do sledeceg posta, 

-A