Da bih se mogla baciti na neke nove teme i fotografije koje spremam, moracu da napravim jedno malo putovanje ,kroz ne tako daleku, proslost.

U danasnjem postu se prisecam avgusta prosle godine i pocetka mog fotografisanja za Mirjanu Vujcic.

U ovom slucaju bi se mogla sasvim opravdano primeniti ona dobra stara "Vreme leti" jer mi je ovih sest meseci bukvalno proletelo, jos malo pa ce avgust doci ponovo. 

Kako sam dospela u bajku Mirjane Vujcic - iskreno ne znam ni sama. Drustvene mreze su cudo, a kako se dobre stvari uglavnom desavaju onda kada im se najmanje nadate, tako je neocekivano pocela i ova moja prica. Fotografija je nesto sto jako volim i cime se bavim svakoga dana, a njeni carobni modeli u kombinaciji sa dobrom fotografijom je dobitna kombinacija. Volim te svetle i pastelne boje, a fotografisanje takve atmosfere relaksira i boji cak i ovako hlade i sive februarske dane. Sredjujuci arhivu svojih fotografija shvatila sam da ove zapravo nikada nisam objavila, odnosno nisam stigla da ih objavim. Tako resih da se podsetim suncanog avgusta i zagrejem sebi dan, a ujedno vas podsetim na ovo iskustvo za koje ste mozda znali i bez ovog posta, a kako vam planiram predstaviti jos kreacija, sto iz novih, sto iz starih kolekcija, bice ovo jedan dobar uvod za bajke koje slede.

Uzivajte, 

do sledeceg posta,

-A