Prošlo je tačno dve godine od mog poslednjeg posta na ovom blogu.
Od tada se dosta toga promenilo. Nešto na bolje, nešto na gore, ali evo me ponovo ovde.
Iako ja nikada nisam bila toliko aktivna na blogu, nekako sam uvek želela da sa vama podelim nešto više od jedne fotografije na instagramu, a blog je bio savršeno mesto za to. Moje parče internet neba sa kojim mogu da radim šta god poželim, kačim i pišem šta mi je volja.
Postojao je samo jedan problem.
U nekom trenutku ljudi su se masovno preselili na instagram gde je sve bilo na dohvat ruke. Sa samo jednim klikom već ste mogli videti noseću fotku nečijeg novog posta, dok je isti taj jedan klik na link bloga u nečijoj insta biografiji postalo preteško i prekomplikovano napraviti. Ljudi su prestali da dolaze na blogove i da čitaju postove. Nova generacija brzih mreža je preuzela centar pažnje, a blogovi više nisu bili zanimljivi.
Te je jednako tako i meni opalo interesovanje za višečasovnim sređivanjem posta, smišljanjem teksta koji će se lepo uklopiti uz fotografije koje sam pripremila i najvažnije, regulisanja veličine i redosleda fotki u css-u te čitavog procesa spremanja blog posta za javnost koju će mrzeti da klikne na link u opisu mog profila i dođe ovde da pročita šta sam to spremila.
Iako moja odluka nije u startu bila definitivna, sa vremenom su se neke druge i bitnije obaveze gomilale. Ostalo mi je sve manje prostora za povratak blogu. Fakultetskih obaveza na realizaciji master rada je bivalo sve više , jer sam funkcionisala na svakoj strani sa polovinom posvećenosti, tako da sam došla u situaciju da se moram odlučiti za jedno, a zahvaljujući novonastaloj situaciji loše posećenosti blogova taj izbor nije bilo teško napraviti. Master je odneo pobedu, u svakom smislu.
Dok sam pokušavala da izađem na kraj sa master radom čije je pisanje postalo mnogo, mnogo teže nego kucanje ovih redova na blogu, stvari na blogerskoj sceni su se ponovo menjale. Interesovanja su se menjala ali i generacije koje dolaze na društvene mreže. “Bloger” je postala pogrdna reč, a razumevanja za ljude koji se bave ovim poslom je bivalo sve manje. Cifre su postale najvažnije, dok je kvaliet pao u drugi plan. U sred svog tog haosa instagram je odlučio da uvede “Swipe up” opciju koja je postala savršeni alat za potencijalno vraćanje blogova na velika vrata. Sve što treba da se uradi je da se prevuče prstom preko ekrana i na blogu ste. Ali avaj, kako se sada vratiti kada je toliko vremena prošlo? O čemu pisati? Na šta se skoncentrisati? Toliko toga se u ovoj pauzi desilo, da li nadoknaditi propušteno ili samo nastaviti kao da pauza zapravo i nije postojala. Previše razmišljajući o sitnicama koje nisu bitne nikome drugom do meni ponovo sam propustila priliku da vam se ovde obratim. Putovanja i događaji su se samo nizali, a instagramski algoritmi menjali, neke ključne vrednosti su se izgubile ali evo nas danas, još uvek prisutni na instagramu bez obzira na sve promene koje je uveo. Listamo news feedove kao da su i dalje hronološki, dok kolutamo očima na preterivanja u opisima fotografija koje su stare i po nekoliko nedelja, a prikazuju nam se kao najnovije.
Tako dok kucam ove redove donosim odluku da se vratim blogu. Inspirisanija nego ikada da sve što radim i planiram u budućnosti podelim i ovde. Da napravim neku vrstu mini vodiča kroz sve destinacije koje sam posetila, da vam skrenem pažnju na neka mesta koja su me oduševila i pre svega, da podelim sav onaj materijal koji u većini slučajeva ostane neobjavljen, i sa vama.
Pa hajde da isprobam radi li ova “Swipe up” opcija!
Do nekog sledećeg kuckanja,
Aleks
No comments:
Post a Comment